Profesionalni prevod sa engleskog na srpski i sa srpskog na engleski
Profesionalni prevod sa engleskog na srpski je jedna od usluga za koju je Halifax naročito specijalizovan. Radimo sve vrste prevoda sa engleskog na srpski, sa srpskog na engleski, ali prevodimo i sve druge evropske i ostale jezike u kombinaciji sa engleskim ili srpskim. Pored toga, pružamo uslugu pisanja tekstova na engleskom jeziku po veoma konkurentnim cenama.
Profesionalni engleski prevodilac
Nudimo kompletnu uslugu prevoda sa engleskog i na engleski jezik:
- Profesionalni prevod sa engleskog i na engleski različitih dokumenata
- Overeni prevod sa engleskog i na engleski svih zvaničnih dokumenata
- Redaktura, lektura, korektura dokumenata na engleskom
- Konvertovanje i sređivanje dokumenata
- Usmeni prevod, simultani ili konsekutivni, koji uključuje engleski jezik
- Transkripcija video-materijala i prevod sa engleskog i na engleski
Poručite našu uslugu prevoda sa engleskog i na engleski i budite sigurni da ste dobili najbolju uslugu za uloženi novac (više o cenama prevodilačkih usluga potražite ovde).
Zašto je engleski jezik toliko važan?
Stručan i kvalitetan prevod sa engleskog na srpski, kao i prevod sa srpskog na engleski, jedan je od izraza profesionalnosti i deo je slike vaše kompanije koju pokazujete svetu. Pošto je engleski jezik umnogome postao lingua franca modernog doba, kvalitet engleskog jezika u vašem dokumentu, posebno kad se radi o promotivnom materijalu, može odrediti sudbinu vaše firme. Precizan i stilizovan engleski, ali i srpski jezik, može vas izdvojiti od konkurencije, a važi i suprotno – loš pravopis ili stil može ostaviti utisak da kompanija nije na nivou koji se očekuje. Stoga je veoma važno da imate kvalitetan prevod sa engleskog i na engleski jezik.
Engleski jezik se koristi kao maternji jezik u Ujedinjenom Kraljevstvu, u Republici Irskoj, SAD, Kanadi, Australiji, Novom Zelandu, u Indiji, Južnoj Africi i brojnim drugim zemljama. Engleski je trenutno četvrti najrasprostranjeniji maternji jezik na svetu (posle kineskog, španskog i hindi jezika), sa nekih 380 miliona govornika. Pored toga, izuzetno velika prisutnost engleskog jezika u svakodnevnom životu i činjenica da engleski nosi titulu najomiljenijeg stranog jezika na svetu, znači da naša komunikacija na ovom jeziku mora biti na veoma visokom nivou.
Koje sve vrste modernog engleskog postoje?
Engleski jezik govori između 1,5 i 2 milijarde ljudi. Mada španski i kineski imaju više izvornih govornika, engleski je rasprostranjeniji i mnogo se više koristi kao drugi jezik. Podaci govore da je engleski zvanični jezik u 88 suverenih država i teritorija. Primera radi, lista jezika u Microsoft Wordu koja nam je svima poznata ima 18 varijanti engleskog za proveru pravopisa – od Australije do norme engleskog u Zimbabveu – ali ni taj spisak nije kompletan. Čak i u samoj Engleskoj ima dijalekata koje neko obrazovan na „Bi-Bi-Sijevom engleskom” ne bi razumeo.
Postoji takođe i nešto što koriste mnogi ljudi koji nisu izvorni govornici i moglo bi se nazvati „međunarodni engleski“. Ovaj jezik liči na ’dobar’ britanski engleski sa ograničenim rečnikom, a ima i dosta elemenata preuzetih iz drugih varijanti engleskog, kao i iz drugih jezika. Institucije EU često koriste svojevrsni gemišt koji će zvučati neobično izvornom govorniku engleskog mada je Evropska komisija izdala nekoliko odličnih priručnika koji pomažu da dobro pišete na engleskom ili dobro prevodite s engleskog (na primer Misused English Terminology in EU Publications, English Style Guide, Country Compendium, sve u izdanju EU).
Britanski, američki ili neki drugi engleski jezik?
Priroda vaših zahteva zavisi od toga ko treba da pročita prevod i s kojim ciljem. Mi u Halifaxu za prenos željene poruke preporučujemo standardni britanski engleski za većinu vaših čitalaca. Naravno, američki engleski se podrazumeva kada je tekst namenjen publici u SAD, a možemo isporučiti prevod i u drugim varijantama.
Za prevod sa npr. srpskog na engleski najvažnije je da ne mešate varijante već da budete konzistentni za koju god se varijantu opredelili. Britanski engleski, recimo, ne bi smeo imati elemente američkog.
Važno je shvatiti da su mnoge razlike između britanskog i američkog engleskog zapravo više stvar izbora i stila nego jezičke varijante. Jezička razmena se vekovima vršila preko Atlantika i u tom procesu su reči i izrazi donekle menjali značenja. Zato ne možemo reći da reč koja se najčešće koristi u SAD nije britanska, čak ni upotreba „s” ili „z” (na primer criticize/criticise) nije pouzdan razlikovni faktor i malo izvornih govornika engleskog ume da prepozna razliku. Većina Engleza smatra svojim i balderdash (elizabetanski engleski s nordijskim korenima), poppycock (holandski koren), baloney (italijanski), malarkey (američko-irski koren), hogwash (engleski iz 15. veka), bunk (američki engleski) ili prosto nonsense.
Najvažnije je da prevod bude tačan, odnosno, da su prave reči upotrebljene ispravno u specifičnim situacijama. Na primer, hood (poreklom iz staronemačkog) i bonnet (iz latinskog preko francuskog) označavaju i u američkom i u britanskom engleskom pokrivala za glavu, ali je isto tako hood na američkom engleskom poklopac za motor dok je isto to na britanskom engleskom – bonnet.
Za dobar prevod na engleski jezik potreban vam je profesionalni prevodilac za engleski jezik. Mi u Halifaxu ćemo vam to i obezbediti. Ako je tekst namenjen javnom objavljivanju, u novinama, ili je reč o reklami povedite računa da jezičku redakturu radi prevodilac koji ima i dar za pisanje. Isto se odnosi i na prevod sa engleskog na srpski.
Za sjajan opis interakcija na relaciji britanski/američki engleski jezik, preporučujemo da pročitate The Prodigal Tongue, Linne Murphi.
Po čemu je engleski jezik poseban?
Engleski jezik je veoma fleksibilan i ima najraznovrsniji rečnik među svim modernim evropskim jezicima što omogućava nijansirano izražavanje, ali dovodi i do grešaka i nejasnoća u rečenicama.
Kako je engleski jezik stekao bogat leksički fond?
Britanija je bila tipična severnoevropska zemlja pre normanskih osvajanja. Jezik je imao korene u staronemačkom isto kao u drugim nordijskim zemljama, ali su dva događaja promenila sve.
Normani su se 1066. godine nametnuli kao vladajuća klasa, a s njihovom vladavinom stigao je i njihov maternji, francuski jezik. Britansko društvo se podelilo na dva sloja od kojih je svaki imao svoj jezik (ovaj događaj je izvor britanske opsesije „klasom” koja traje i dan-danas, kao i britanskog odnosa prema Francuzima, koji ide od ljubavi do mržnje). Normani koji su uređivali administrativne poslove i procedure koristili su i razvijali terminologiju s korenima u francuskom jeziku. Sveštenstvo, koje je bilo posvećeno pisanoj reči i akademskim obrazovanju, koristilo je većinom latinski jezik. Pred kraj 14. veka pisci su vratili engleski jezik u upotrebu u administrativnim i trgovačkim poslovima. Ipak, nastavili su da koriste francuske i latinske reči jer originalne engleske ili niko više nije koristio ili nisu postojale. Jezik se razvijao i funkcionisao u dva nivoa: jedan su činile reči iz svakodnevnog života, a drugi je bio specijalizovan za određene potrebe. Neke francuske reči zaživele su u narodnom jeziku, dok druge ostadoše nepoznate običnom narodu.
Drugi bitan događaj se odigrao u renesansi, kada je mnogo klasičnih tekstova prevedeno na engleski. Pošto za mnoge grčke i latinske reči nije bilo engleskih oblika, za razliku od romanskih jezika koji su bazirani na latinskom, mnogi autori prosto su pravili anglicizme od originalnih reči.
Time je podela između narodskog i specijalizovanog jezika samo osnažena. Podaci govore sledeće: više od 80 odsto najčešćih reči koje koristimo danas poreklom je iz anglosaksonskog jezika, ali se u naučnom stilu, kao i u književno-umetničkom, koristi skoro tri puta više francuskih i latinskih reči.
Što to znači za moderni engleski jezik, i za prevod sa engleskog i na engleski??
Zahvaljujući svemu ovome engleski jezik se danas može koristiti za veoma precizno izražavanje, ali lako može doći i do greške. Onaj pisac koji želi „da se pokaže” posegnuće za prefinjenim zvukom reči latinskog porekla i koristiti latinsku strukturu u rečenici. Ovo se često dešava u administrativnom stilu, naročito tamo gde je poredak važniji od efikasnosti što je često pokušaj da se prikrije dosadan ili manjkav sadržaj.
Reči latinskog porekla česte su u žargonu pojedinih profesija. Tako specijalizovan jezik je potreban stručnjacima da bi precizno komunicirali, ali u nekim oblastima – što se više razvija, više zbunjuje čitaoca. Otuda i pogrešno, ali uvreženo, mišljenje da tekst treba da je nerazumljiv da bi ispunio stručne norme. Jasan primer za ovo je pravni jezik koji zna da bude pompezan bez ikakve potrebe.
Pokazaćemo ovo na jednom primeru koji ilustruje razliku u čitljivosti. Tekst smo uzeli iz Izveštaja o bezbednosti i zaštiti zdravlja i životne okoline (HSE). Koristićemo donekle slične reči različitog porekla koje se odnose na različite načine pisanja: jedna je ‘way’ (iz staronemačkog) a druga ‘methodology’ (iz latinskog i grčkog) koja je česta kao imenica i slaže se s oblicima u pasivu dok ‘way’ koristi aktivne oblike glagola:
“The need for further research into response process optimisation was obviated by their knowledge of the appropriate technical analytical methodology, permitting greater rapidity in response times should there occur events unharmonised with foreseen developments.”
“Since they already knew the best way to understand what was happening, they could respond faster if plans went wrong.”
Lepo se vidi šta je čitljivije. U prvom primeru teško je odrediti ko šta radi. Nekada se mogu koristiti ovakve reči i struktura, ali prvi primer nije zbog toga informativniji ili stručniji, već smo prosto svi skloni tome da pokažemo kako se dobro snalazimo u složenim formama.
Kada ovo primenimo na prevod sa engleskog na srpski i sa drugih jezika na engleski, uviđamo da je većina prevodilaca školovana u akademskim krugovima koji su ohrabrivali ‘intelektualni’ jezik. Da bi se takve navike iskorenile i da bi se pisali čitljivi tekstovi, potrebno je dosta vremena.
Komplikovana istorija napravila je engleski jezik jedinstvenim, ali se pisac ili prevodilac mogu zapetljati kao pile u kučine ako ga ne koriste prikladno i promaše suštinu.
Slavni engleski pisac Džordž Orvel sabrao je na jedno mesto savete o pisanju u svom eseju Politika i engleski jezik iz 1946. godine:
- Nikad ne koristite metaforu, poređenje ili neku drugu stilsku figure koju viđate redovno u medijima.
- Nikad ne koristite dugačku reč tamo gde je kratka dovoljna.
- Ako se reč može izbaciti – izbacite je.
- Ne koristite nikada pasiv ako možete koristiti aktiv.
- Ne koristite nikada strane reči, naučne termine ili žargon ako imate neku običnu englesku reč umesto njih.
- Bolje prekršite sva ova pravila nego da pišete prostakluke.
Pogledajte još:
George Orwell
Politics and the English Language, George Orwell, 1946
The Oxford Guide to Plain English, Martin Cutts, 2013, Oxford University Press ISBN10 0199669171, ISBN13 9780199669172
Plain English, Chris Mitchell
Prevod sa engleskog ili kreativno pisanje na engleskom jeziku
Mi u Halifaxu nudimo izvanredne usluge kopirajtinga na engleskom jeziku. Neka vaše veb-strane i drugi tekstovi budu dobro napisani. Pozovite nas ili nam pošaljite mejl, a mi ćemo vam poslati ponudu.
Kako uraditi prevod na engleski jezik vašeg veb-sajta?
Što se tiče veb-sajta, prevod na engleski jezik je isti kao prevod na španski, francuski, nemački ili bilo koji drugi jezik, s tom razlikom da je veoma verovatno da će broj čitalaca i njihova raznolikost biti mnogo veći. Poljski sajt će čitati malo ko osim Poljaka, a na vebu imamo toliko sadržaja na engleskom da možete očekivati čitaoce širom sveta, iako im engleski nije prvi jezik.
Prevod na engleski je dakle specifičan i zahteva veliku pažnju. Prevodilac sa srpskog na engleski mora da je analitičan i kreativan, da dobro zna engleski jezik i njegove varijante, da ume da se jasno izražava i zna da vam postavi prava pitanja.
Pogledajte još Kako uraditi prevod veb-sajta?
