Prevod uz pomoć računarskih programa
Računarski potpomognuto prevođenje – umetnost prevođenja na savremeni način. Prevodioci danas u svom poslu koriste računare isto koliko i sve druge branše. Nekada su se prevodi radili na pisaćoj mašini, onda se desio Wordperfect i postao osnovni kompjuterski program za rad. Posle je stigao, i još uvek se u najvećoj meri zadržao, MS Word, mada se sve češće može sresti i open source aplikacija za obradu teksta LibreOffice Writer. Aplikacije namenjene za pomoć prevodiocima počele su se pojavljavati pre nekih 10-20 godina, a danas smo stigli dotle da računari sami prevode. U nastavku ćemo vam predstaviti neke od najčešće korišćenih programa za prevođenje.
Šta je alat za računarski potpomognuto prevođenje (CAT tool)?
Alati za računarski potpomognuto prevođenje (ne treba ih mešati sa mašinskim prevođenjem, pogledaj dole) jesu računarske aplikacije koje pomažu prevodiocu tako što, primera radi, pokazuju prevodiocu kako je neka rečenica ranije prevedena. Ovo je moguće zato što aplikacija stvara memoriju dok prevodilac radi, a ta se memorija onda može koristiti za nove prevode. Aplikacija je ‘tupava’ u smislu da se ne bavi značenjem rečenice već samo upoređuje rečenicu koju treba prevesti sa rečenicama u memoriji ne bi li našla poklapanja. Time aplikacija omogućava da se skrati vreme, ali je najvažnije što može poboljšati konzistentnost prevoda, pa se ne može desiti da se jedan termin u istom dokumentu slučajno prevede na nekoliko različitih načina.
Mane ipak postoje. Aplikacije dele tekst u segmente koji su često sačinjeni od jedne rečenice ili čak i kraći od toga, što dovodi prevodioca u situaciju da radi rečenicu ili frazu jednu po jednu, što ne smeta kada je reč o tekstovima koji zahtevaju veoma precizan prevod, kao što su ugovori, ali pošto prevodilac ne vidi čitav pasus ili stranu kao celinu, onda on ne može imati kreativan pristup. Takva situacija onda tera prevodioca da zadrži strukturu rečenice iz izvornog jezika čak i kada to nije pogodno za ciljni jezik.
Koje CAT alate koriste prevodioci?
Danas na tržištu postoji mnogo CAT alata kao što su MemoQ, MemSource, SDL Trados, Deja Vu, Smartcat, Matecat, Across, OmegaT, Wordfast… Velike prevodilačke firme razvile su sopstvene aplikacije za prevođenje, a mi u Halifaxu imamo MemoQ serverversko rešenje i virtuelne MemoQ prevodilačke licence, mada često koristimo i SDL Trados.
Šta su alati za korekturu?
Kada kažemo alati za korekturu mislimo na računarske aplikacije koje proveravaju doslednost prevoda, kao i da li je on potpun. Te aplikacije proveravaju takođe tehničke greške, duple razmake, ponovljene reči i gramatičke pogreške. Mi u Halifaxu koristimo, pored drugih, jednostavan, ali efikasan alat koji se zove XBench.
Šta je mašinsko prevođenje?
Mašinsko prevođenje (MT) jeste termin koji se odnosi na računarske aplikacije koje samostalno prevode tekst. Veoma se razlikuje od računarski potpomognutog prevođenja po tome što mašina sama pravi rečenice.
U početku se mašinskom prevođenju pristupalo analitički. Sistem je bio da se pokuša ‘razumeti’ rečenica iz izvornog teksta tako što se analizira njen sadržaj, a onda pravi nova na ciljnom jeziku. Išlo se dotle da je korišćen ponekad i treći, apstraktan jezik koji je bio poput platonovskog ideala. Kompleksnost jezika i ljudska sposobnost da kreativno koriste reči i rečenice ograničavale su pak preciznost ovakvih sistema.
Drugi način za MT nazovimo statističkim. Sistem za mašinsko prevođenje obradi veliki broj postojećih prevoda da bi izgradio statističku bazu podataka. Posle ovoga, sistem može proceniti verovatnoću da se neka reč ili rečenica prevede na određeni način.
Najnoviji, a ujedno i najefikasniji način jeste korišćenje neuronskih mreža. Reč je o vrsti veštačke inteligencije koja omogućava da mašina uči sama. „Hranimo“ je dobrim prevodima, a ona uči kako je najbolje tumačiti novi tekst. Kvalitet ovih sistema se povećava veoma brzo u poslednje vreme, ali oni ipak najbolje rade kada se bave jezicima slične strukture.
Alati za mašinsko prevođenje obično imaju odlične rečnike, ali na koncu ipak nisu jednaki ljudskom mozgu. Oni često briljantno prevedu rečenicu, ali isto tako mogu potpuno promašiti smisao i onemogućiti da se rečenica razume. Isto tako, ljudi mogu da procene kada nešto ne znaju i da potraže pomoć dok mašine prosto pokušaju da prevedu tekst bilo kako što dovodi stvaranja velikih grešaka. Dakle, iako mašinsko prevođenje može uštedeti vreme i resurse i od njega, kao prvog koraka, nikako ne treba bežati, u sledećem koraku ga obavezno mora redigovati iskusan prevodilac.
Mogu li koristiti Google Translate?
Google Translate je primer mašinskog prevođenja koje je besplatno dostupno svima. U poslednje vreme je sve bolji. Ima dobar rečnik, kao i svi alati za mašinsko prevođenje, ali takođe ume da potpuno pogrešno razume rečenicu. Koristan je naročito ako želite da u principu shvatite značenje teksta koji je napisan na jeziku koji ne razumete. Ipak, savetujemo oprez: morate znati kada je program pogrešio što znači da vam i dalje treba iskusan prevodilac. Ono što nikako ne smete uraditi jeste da ga koristite za prevod tekstova na jezik koji ne razumete, jer onda nećete moći da odredite šta će čitaoci razumeti a šta ne.
Takođe je važno da znate da su vaši podaci, nakon što ste iskoristili Google Translate, na neki način postali javno dostupni. Na vama je da procenite koliko vam je to važno.
Pročitajte više u ovom BBC članku.