Profesionalni prevod sa francuskog na srpski i sa srpskog na francuski
Na raspolaganju smo vam ako vam je potreban pisani prevod sa francuskog na srpski, prevod ovlašćenog sudskog tumača, usmeno prevođenje, simultano ili konsekutivno, prevod sa francuskog na engleski, nemački, ruski, kineski ili neki drugi jezik.
U Halifaxu je francuski jedan od najzastupljenijih jezika sa kog prevodimo i na koji prevodimo. Ovaj jezik diplomatije iz devetnaestog veka ima važno mesto na mapi sveta. Geopolitički je to i dalje najvažniji romanski jezik, jedini je jezik, pored engleskog, koji se govori na svim kontinentima i jedan je od šest zvaničnih jezika Ujedinjenih nacija.
Profesionalni francuski prevodilac
Nudimo kompletnu uslugu prevođenja sa francuskog i na francuski jezik:
- Profesionalni prevod sa francuskog i na francuski različitih dokumenata
- Overeni prevod sa francuskog i na francuski svih zvaničnih dokumenata
- Redaktura, lektura ili korektura dokumenata na francuskom
- Konvertovanje dokumenata na francuskom
- Usmeni prevod, simultani ili konsekutivni, koji uključuje francuski jezik
- Transkripcija video-materijala i prevod sa francuskog i na francuski.
Poručite našu uslugu prevoda sa francuskog i na francuski i budite sigurni da ste dobili najbolju uslugu za uloženi novac (više o cenama prevodilačkih usluga potražite ovde).
Francuski jezik iz ugla našeg prevodioca
Zamolili smo jednog našeg prevodioca, iskusnog stručnjaka za prevod sa francuskog na srpski da sa nama podeli zanimljive informacije o jeziku kojim se bavi i o svom profesionalnom iskustvu. Evo šta je ona napisala.
S kojim se izazovima srećete kada prevodite sa francuskog ili na francuski jezik?
Prevod sa francuskog na srpski i sa srpskog na francuski je moj svakodnevni posao, a u ovom poslu izazovi su prisutni uprkos iskustvu. Biti prevodilac ne znači samo govoriti dva ili više jezika. Biti prevodilac znači znati interpretirati jezičke poruke onako kako su zamišljene na izvornom jeziku, a u skladu sa ciljanom publikom, temom, svrhom dokumenta ili govora koji se prevodi. Da bi prevod bio adekvatan, moraju se uzeti u obzir društveni, politički, istorijski faktori, a pre svega kontekst i razvoj jezika u modernom dobu.
Jedan od najvećih izazova za mene lično su idiomi, jer pronalazak porekla i shvatanje smisla određenog izraza, a potom pronalaženje adekvatnog idioma u našem jeziku, često mi oduzme isuviše vremena, tokom kojeg bih mogla da prevedem i po nekoliko pasusa, a neretko čak i stranica drugog teksta.
Međutim, sve se to može rešiti uz pomoć podrobnog istraživanja (naročito ako ste iskusni i znate gde da tražite). Kao prevodilac, morate imati dovoljno znanja i iskustva da radite prevode koji se tiču raznih industrija – naravno da pravni, marketinški, ili medicinski dokument ili seminarski rad neće sadržati istu terminologiju, stoga je suština u tome da se prevod prilagodi, a reči i rečenice pažljivo odaberu i prilagode ciljanoj publici, zemlji ili nameni. Najbitnije od svega u prevođenju je ne biti bukvalan: ako prevod ne zvuči smisleno – nije dobar!
Na ovom linku možete pogledati kako deca objašnjavaju idiome.
Po čemu je francuski jezik poseban u poređenju sa drugim jezicima?
Francuski jezik ima sličnosti sa drugim jezicima, a takođe je dao i mnogo reči drugim jezicima, naročito engleskom, mada se na prvi pogled ne čini da je tako. S druge strane, francuski ima i svoje osobenosti, koje osobama kojima on nije maternji ponekad predstavljaju izazov. Uzmimo na primer čuveno francusko slovo „r”. Mada je nadaleko čuveno, na ispitu fonetike morate dobro paziti – da li je izraženo ili ne (očigledna je razlika kako se ovo slovo čuje u naglašenom dire – „reći”, i pardon, gde se skoro i ne čuje). Osim toga, u zavisnosti odakle je izvorni govornik, i „r” će zvučati drugačije, ako dolazite iz Pariza, ili Marseja, ili sa Haitija.
Dalje, za rubriku „verovali ili ne”, francuski jezik ima 16 vokala (za razliku od pet u, na primer, srpskom jeziku). Tako imamo otvoreno i zatvoreno „e”, „u” koje nekad zvuči kao „i” (zviždi se), ali i „u” koje se izgovara kao u našem jeziku. Naravno većina njih se izgovara kao ovih naših pet, samo što se drugačije pišu – tako će i au i eau i o i ô – zvučati kao naše „o”. U mnoštvo tih samoglasnika spadaju i nazali – vokal + n/m, i izgovaraju se kroz nos…
Poslednje slovo se uglavnom ne izgovara, ali se zato ponekad vezuje sa narednom rečju, ako ta naredna počinje vokalom.
Uz to, imamo i slovo „h”, koje može biti nemo ili aspirovano, u zavisnosti od čega se prethodna reč vezuje ili ne vezuje: l’histoire (vezivanje), ali le haricot (nema vezivanja)! Zahvaljujući ovom pravilu, u izgovoru možemo da razlikujemo na primer junake – les héros – od nula – les zéros –, jer se u prvom slučaji slovo „s” iz člana „les” ne vezuje. Ono što nam pravi problem je da ne postoji pravilo po kom bismo znali da li je „h” nemo ili aspirovano, te tako u za nas novoj reči ne možemo lako da znamo da li dolazi do vezivanja ili ne.
Neke zanimljivosti o jeziku?
Šta je prvo što vas podučavaju kada pokušavate da savladate novi jezik? Alfabet. U francuskom jeziku postoji 26 latiničnih slova, a jedno od njih je i „w”. Međutim, u francuskom jeziku ne postoji niti jedna reč koja sadrži ovo slovo! Postoji nekoliko pozajmljenica (western, wagon…), ali reči francuskog porekla ne sadrže slovo „w”. Stoga, otkud ono u alfabetu?
Kada dalje učimo francuski jezik, ono što većinu nas najviše zapanji su brojevi, onda kada ih u sebi prevedemo: do 69 je sve „u redu, ali onda imamo sedamdeset – soixante-dix, što bi u prevodu značilo šezdeset-deset (kao, šezdeset plus deset). A kada dođete do 80, onda imamo još malo matematike – quatre-vingts, iliti četiri dvadesetice. Pobednik je naravno 99 – quatre-vingts-dix-neuf: četiri-dvadesetice-deset-i-devet! Pitamo se svi: pobogu, zašto?
Koje su specifičnosti razvoja francuskog jezika?
Francuski jezik spada u grupu indoevropskih, romanskih jezika. Iako je treći po broju izvornih govornika među romanskim jezicima (posle španskog i portugalskog), francuski jezik je i dalje geopolitički gledano najvažniji romanski jezik. Zvanično je u upotrebi u Francuskoj, Belgiji, Luksemburgu, Monaku, Kanadi, Švajcarskoj i još 45 drugih zemalja širom planete. Maternji je jezik za preko 110 miliona ljudi, a ukupno ga govori više od 220 miliona govornika.
Pratiti istoriju francuskog jezika znači praktično pokazati kako se kroz istorijske promene nevezane za jezik došlo do čisto lingvističkih fenomena: latinski jezik koji su koristili romanski vojnici ili trgovci – a koji su najčešće putovali – menjao se malo pomalo, da bi na kraju postao nerazumljiv za one koji su poznavali samo onaj latinski iz doba Cicerona. Takođe, zemlja u kojoj su se govorili i alzaški, bretonski, baskijski i mnoštvo dijalekata, zvanično je postala jednojezična.
Nakon toga jezik je pao pod uticaj germanskih i franačkih osvajača. Međutim, svi ti osvajači su se lingvistički asimilovali, odnosno gubili su svoje jezike da bi ih zamenili jezikom zemlje koju su osvojili, ostavljajući traga i na glavni, jezik Franaka, koji je progresivno postao francuski.
Današnji rečnik sadrži veoma mali broj reči koje su preostale iz recimo galskog – takvih je 80 reči i mahom se tiču života na selu, jer se jezik na selu duže opirao latinskom nego u urbanom okruženju. Tako iz galskog i danas imamo na primer jarca (bouc), ovcu (mouton), hrast (chêne), košnicu (ruche), pivo (cervoise)… Od reči poreklom germanskih zadržalo se oko 400 reči, koje se tiču institucija, uglavnom vojnih: maršal (maréchal), ambasada (ambassade), itd.
Zvanično, kralj Fransoa I je 1539. godine naredio da francuski bude zvanični jezik dvora (i administracije) u Francuskoj. Drugi značajan događaj desio se 1635, kada je čuveni kardinal Rišelje, prvi ministar kralja Luja XIII, osnovao Francusku akademiju, čija je osnovna funkcija bila, i do danas ostala, da ujednači i usavršava francuski jezik. Ono što je svima manje-više poznato jeste da je francuski jezik počev od 18. veka uživao reputaciju diplomatskog jezika u celom svetu. Međutim, kako je francuski smenio latinski, tako je i engleski, nakon rasta kolonijalnog carstva Velike Britanije, već od 19. veka počeo da smenjuje francuski, na šta je dalje takođe uticao i porast moći SAD u 20. veku.
Ipak, francuski je danas pored engleskog jedini jezik koji se zvanično govori na svim kontinentima. Takođe je i jedan od šest službenih jezika Ujedinjenih nacija.
Francuska
Ako još uvek ne znate sve o Francuskoj, preporučujemo da pogledate sledeći blog: Swedish Nomad Aleksa Valtnera.
