PREVOD SA RUSKOG I NA RUSKI

Halifax pruža profesionalni prevod sa ruskog na srpski, i sa srpskog na ruski. Ako vam je potreban prevod sa ruskog na srpski ovlašćenog sudskog tumača, usmeno prevođenje na ruski, simultano ili konsekutivno, Halifax je pravo mesto za vas! Prevodimo sa srpskog na ruski, sa ruskog na srpski, ali i na mnoge druge svetske jezike, po veoma pristupačnim cenama.

Ruski je jedan od najzastupljenijih jezika na svetu, a zahvaljujući našoj prevodilačkoj agenciji, uvek ste samo na korak od toga da obezbedite sebi pouzdanog prevodioca za pisane ili usmene prevode.

Nudimo kompletnu uslugu prevoda sa ruskog i na ruski jezik:

• Profesionalni prevod sa ruskog i na ruski različitih dokumenata
• Overeni prevod sa ruskog i na ruski svih zvaničnih dokumenata
• Redaktura, lektura ili korektura dokumenata na ruskom
• Konvertovanje dokumenata na ruskom
• Usmeni prevod, simultani ili konsekutivni, koji uključuje ruski jezik
• Transkripcija video-materijala i prevod sa ruskog i na ruski.

Poručite našu uslugu prevoda sa ruskog i na ruski i budite sigurni da ste dobili najbolju uslugu za uloženi novac (više o cenama prevodilačkih usluga potražite ovde).

U ruskom jeziku pasiv se koristi veoma često, u poređenju sa srpskim, gde on ima mnogo ređu upotrebu i ne zvuči prirodno. Kod usmenog prevođenja to može biti problem, jer ga je potrebno izbeći gde god je to moguće. Međutim, postoje i slučajevi kada to nije moguće i kada se pasiv mora upotrebiti.

Dugačke rečenice sa obiljem participa, svojstvene uglavnom pisanom ruskom jeziku, ponekad se nađu i u govoru. U prevođenju je tada potrebno redosled delova rečenice potpuno prekomponovati, a pritom zadržati sve elemente, iako bi oni napisani mogli da zauzmu i pola strane teksta.

Kada se radi prevod sa ruskog na srpski, s obzirom na to da su u pitanju slovenski jezici, nailazimo na mnoge sličnosti. Neke reči izgovaraju se ili pišu gotovo isto, a imaju različito, ponekad i vrlo neprikladno, značenje. Pravi izazov nastaje u slučaju kada govornici, u želji da pomognu prevodiocu ili pokažu svoje „znanje“ jezika, povremeno iskoriste rusku reč za koju su uvereni da znaju šta znači („ja sam učio ruski“, pohvale se kasnije). Tada je prava umetnost otkriti šta je bila početna ideja i šta je govornik zapravo hteo da kaže.

Srećom, ovakvi primeri se ne događaju tokom simultanog prevođenja u susretima zvaničnika, državnih delegacija, učesnika foruma i slično. Ograničeni su na susrete bliskih poslovnih partnera u privredi, gde se ljudi već prilično poznaju, pa svi imaju razumevanja za ljubav prema našim srodnim jezicima.

Kao prevodilac često sam bio u prilici da prevodim na međunarodnim skupovima na kojima učestvuju predstavnici mnogih naroda bivših sovjetskih republika. Priprema za takav prevod uvek podrazumeva i upoznavanje sa imenima i funkcijama učesnika. Ali, kada se desi da učesnici nisu poznati do poslednjeg trenutka, sve moje snage su na ispitu: mora se tačno čuti ime i funkcija, a kasnije se sve to ponavlja više puta. Papir i olovka nekada su moji najveći prijatelji kada se radi usmeni prevod sa ruskog na srpski!

Ruski jezik, baš kao i srpski, pripada grupi slovenskih jezika, koji predstavljaju podgrupu indoevropskih jezika. Slovenskim jezicima govori se u istočnoj Evropi, delu centralne Evrope, najvećem delu Balkanskog poluostrva i severu Azije.

Izdvajanje praslovenskog jezika od prvobitnih indoevropskih jezika vezano je za period od pre 4000 godina. Kasnije se raslojavanje nastavilo, pa danas imamo tri grupe slovenskih jezika: Istočnoevropsku grupu (ruski, ukrajinski i beloruski), zapadnoevropsku grupu (poljski, češki, slovački i lužičkosrpski) i južnoslovensku grupu (bugarski, makedonski, slovenački i srpskohrvatski sa više varijanti).

Jezik kojim se govorilo u srednjem veku danas nazivamo staroruskim. On veoma liči na staroslovenski jezik koji se sreće u crkvenim spisima sa teritorije Srbije. Od vremena kada su Istočni Sloveni primili hrišćanstvo (988. godine) počinje razvoj pismenosti, a zatim i književnosti. Primeri su Nestorov letopis, nastao oko 1113. godine, i Slovo o Igorovom pohodu (1185–1187).

Gde se sve danas koristi ruski jezik ?

Danas je ruski jezik zvanični jezik Rusije, Belorusije, Kazahstana i Kirgistana. Osim toga, koristi se i na područjima koja su kompaktno naseljena emigrantima iz zemalja bivšeg SSSR, kao što su, na primer, Izrael, Kanada ili Sjedinjene Američke Države. U tim zemljama objavljuju se novine na ruskom jeziku, a takođe postoje i radio i televizijske stanice koje koriste ovaj jezik.

Na teritoriji Rusije 137 miliona ljudi govori ruskim jezikom, a na celom svetu je oko 260 miliona onih koji govore ovaj jezik.

Zanimljivosti o ruskom jeziku

Ruski jezik se piše ruskim ćiriličnim pismom, azbukom, koja je standardizovana 1918. godine i ima 33 slova.

U ruskom jeziku su skoro sve reči koje počinju slovom A pozajmljenice. Ruskih reči na ovo slovo je veoma malo: азбука, аз. Takođe i većina reči koje počinju na slovo Ф poreklom je iz drugih jezika. U Puškinovoj Bajci o caru Saltanu, na primer, samo jedna reč počinje tim slovom, a to je reč флот (mornarica).

Postoji jedna reč u ruskom jeziku u kojoj se čak sedam puta ponavlja slovo „O“, to je reč обороноспособность (sposobnost za odbranu). A postoje i dve reči u kojima se slovo Е može naći tri puta zaredom: длинношеее (dugovrato) i змееед (onaj koji jede zmije).

Zanimljiva je ruska reč баба koja nema isto značenje kao u srpskom. Danas je to skoro žargonska reč, koja označava ženu, a nekada je označavala ženu koja je rodila sina (upravo sina, a ne ćerku).

Prve reči u svemiru izgovorene su upravo na ruskom jeziku, a izgovorio ih je Jurij Gagarin.