Da li ste nekada razmišljali o tome šta današnja deca misle o poslovima kojima se bavimo mi „veliki“? Svakodnevicu generacije Alfa oblikuje mnoštvo informacija koje deca dobijaju od roditelja, nastavnika, vršnjaka i sa internet platformi. Bilo mi je zanimljivo da saznam kako oni to poslože u svojim glavicama na primeru jedne pametnice od 10 godina.
Evo kako ona razmišlja.
Šta misliš, šta je prevođenje i čemu služi?
To je kad neko nešto napiše ili kaže, a onda neko drugi prenese na drugi jezik, ali da bude taj isti smisao.
Kada ti koristiš prevode, u kojim situacijama?
Recimo kada gledam nešto na internetu pa ne razumem neku reč, odem na Gugl i tamo prevedem neku reč koju ne znam, na primer sa nemačkog na engleski. Ili mi se sviđa neka pesma pa hoću da vidim šta znači tekst i onda pitam ChatGPT. Kada radim domaći iz engleskog, a mama i tata nisu kući, onda uzmem jednu knjigu (rečnik prim. aut) i prevedem uz pomoć toga da lakše razumem zadatak. Kada sam bila mlađa, gledala sam crtaće na srpskom, a sada gledam filmove i serije i čitam titlove. U školi sada čitamo „Pipi Dugu Čarapu“, i to je neko preveo sa švedskog na srpski da bismo mi mogli da čitamo za lektiru.
Šta je sve potrebno da bi neko bio prevodilac?
On treba da zna da radi sa kompjuterima. Treba da zna jezik sa kog prevodi i na koji prevodi, gramatiku, pravopis, da ne pravi glupe greške. Mora nešto da zna i o toj zemlji, kulturi, šta neke reči znače kod njih, da bi to posle imalo smisla na srpskom.
Kako će prevođenje izgledati u budućnosti?
Sve će da rade roboti! Dok ti pričaš i kucaš on će da prevodi. Čak i kada putuješ daleko, recimo u Kinu, biće neki mali robot koji možeš da poneseš u džepu i on će da ti prevodi sve što ne razumeš.
P.S. Ovaj tekst je, majke mi, pisao čovek, ali već sledeći, ko zna…