Sa engleskog prevela i prilagodila – Jelena
Prevođenje na engleski prvi je u nizu serije članaka pisanih sa ciljem da svoj lični uvid, zasnovan na višedecenijskom iskustvu uređivanja prevoda na engleski (mahom srpskih prevodilaca), podelim sa drugima.
U toku dugog niza godina koliko se bavimo prevođenjem u Halifaxu, preveo sam i uredio veliki broj tekstova različite tematike koji su prvobitno prevođeni od strane iskusnih prevodilaca. U jednom trenutku postao sam svestan da se određeni problemi ponavljaju kada se srpski, ali i drugi prevodioci, uhvate u koštac sa prevođenjem na engleski. Napravio sam listu tih problema i, kako to obično biva, zaboravio na njih. Nedavno me je neko podsetio na ovaj spisak i zamolio me da ga ponovo aktuelizujem. Pomislio sam da bi bilo zgodno da to učinim putem bloga, jer na taj način dobijam i mogućnost da malo produbim određene teme.
Neka od pitanja kojima ću se pozabaviti odnose se na ogrešenja o jednostavna gramatička pravila naučena već u osnovnoj školi, ali začudo česta među profesionalnim prevodiocima. To su greške kakve bi napravio početnik, i, kada im se ukaže na njih, prevodioci jedino mogu da se lupe po čelu uz uzvik “d’oh!”, baš kao Homer Simpson.
Ostala pitanja kojima ću se baviti uglavnom se tiču neadekvatnog stila, kao i korišćenja terminologije koja se, iako nije baš sasvim ispravna, nekako odomaćila među prevodiocima. Poslednje navedeno je toliko česta pojava da ponekad pomislim kako neki nastavnik na dobrom glasu podstiče pogrešnu upotrebu fraze koju je i sam prvobitno loše razumeo. S druge strane, možda je ovo samo rezultat uticaja među kolegama , pa se neretko može čuti : „Vesna uvek koristi tu frazu i niko je zbog toga nikada nije kritikovao“, ili „Tako se to oduvek radi“. Poslednji argument naročito je zastupljen, verovatno zbog svoje efikasnosti u situacijama kada je potrebno ućutkati sumnjivce, što je naročito važno u javnoj upravi. Na nekim mestima čak je stvorena nova, opšteprihvaćena verzija engleskog, koja će naterati izvorne govornike da se, iako su zgroženi, ipak ugrizu za jezik. Zamislite na primer da je loše preveden naziv ministarstva i sada, pošto je već objavljen na veb-stranici i u novinama, prevod mora ostati u tom neprikladnom obliku. Priznavanje greške osnovni je greh svake birokratije. „Kreći se toliko sporo da ne možeš ništa razbiti“, da parafraziram dobro poznatu krilaticu.
Ja ću ipak zauzeti nešto drugačiji stav i baviću se sopstvenom verzijom engleskog na sebi svojstven način. To znači da se neću kretati toliko sporo,možda ću i razbiti neke stvari, pa su svi eventualni prigovori i komentari i više nego dobrodošli. Ne smatram da je moje mišljenje neprikosnoveno i svakako bih voleo da i sam naučim nešto novo. Pretpostavljam da sam (s obzirom da moje obrazovanje i prvobitno polje delovanja nisu iz oblasti filologije, već fizike, računarstva, arhitekture, humanitarne i razvojne pomoći, a tek zatim i prevođenja) skloniji da pokazujem nepoštovanje prema stvarima koje drugi smatraju svetim. Izvinjavam se zbog toga.
Ipak, u tome i jeste lepota (barem engleskog) jezika: ništa nije u suštini ispravno ili pogrešno. Ne postoji nikakva Académie anglaise koja definiše skup bespogovornih pravila engleskog jezika. Stoga, stvari kojima ću se baviti zapravo i nisu pravila, već više iskustveno stečena zapažanja; zakoni prirode jezika koji kao da se kreću određenim manje ili više elegantnim stazama i neprestano se menjaju. Što se mene tiče, možete upotrebljavati jezik na koji god način želite- sve dok znate šta radite i dok ste sigurni da će smisao teksta na kraju biti dobro shvaćen.
Ove zabeleške prvenstveno su namenjene neizvornim prevodiocima na engleski jezik i predstavljaju pokušaj da im pomognem u praktičnom i komercijalnom smislu, ali su i svi drugi koji su zainteresovani takođe pozvani da se pridruže. Nadam se da će biti korisno.